Intervju: Život po Moskriju, reditelj Goran Nikolić

Mina Stanikić

    15. Filmski front upriličiće nekoliko novosadskih premijera domaćih autora u okviru selekcije Srbija/region, ove godine pod nazivom Switch the Channel. Jedna od njih je i premijera filma Život po Moskriju reditelja Gorana Nikolića. Ovaj film izazvao je buru zainteresovanosti publike širom Srbije, što je prava retkost kada je u pitanju studentski kratki film. Iako je u pitanju fikcija, film govori o životu Moskrija, Davora Bobića preminulog pevača legendarne rep grupe Prti Bee Gee. Tačnije, film prati povratak Moskrija na ovaj svet. U jednom sasvim drugom obliku.

O nastanku filma, njegovom opstanku i budućnosti govorimo sa rediteljem, Goranom Nikolićem:

Život po moskriju imao je premijeru na Producentskom danu, početkom juna ove godine. Reci nam nešto o nastanku i evoluciji ovog filma.

Goran: Nastanak ovog filma vezan je za klasu filmske i televizijske produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, jer je svakom student ovog smera na drugoj godini zadatak da smisle neki projekat za film, koji pitchuju, odnoso takmiče se u predstavljanju tog projekta pred komisijom. Projekat koji pobedi prelazi u fazu produkcije, a konkretno Život po Moskriju bio je projekat koleginice Lane Radošević. Ja sam u celu priču ušao tek negde mesec dana pred snimanje, međutim nakon što sam video da je scenario poput moralno osvešćenog holivudskog filma iz 40-ih, na šta sam rekao da to nema nikakve veze sa grupom Prti Bee Gee, tako da se uz mene prvobitni scenario menjao do pet dana pred snimanje. Našli smo kompromis između onoga što ja mislim i onoga što je provobitna ideja bila.

Da li si ti bio fan i poznavalac rada Prti Bee Gee-a i pre nego što si se priključio projektu?

Goran: Da, naravno, zato sam i osetio veliku odgovornost prema ovom projektu.

Kako ste se odlučili da film koji se bavi stvarnom ličnošću, i u kom se pojavljuju stvarne ličnosti u ulogama samih sebe, bude igranog, a ne dokumentarnog karaktera?

Goran: Igrani oblik preovlađuje u vežbama klasa produkcije još od kad su oni krenuli uopšte sa konceptom klasnog filma. Oni koji su ranije prilazili Mikriju i Eufratu (članovima Pri Bee Gee) sa idejama da prave film o Moskriju, uglavnom su hteli da rade nešto što bi izgledalo kao biografska melodrama u igranoj formi ili dokumentarac koji naginje ka drami, što su Mikri i Eufrat odbijali jer su smatrali da Moskri nije bio takav da bi ga taj žanr i takva poetika pratila.

Film je gostovao u zaista mnogim gradovima Srbije, čak i u onim u koje retko stižu filmovi i to na inicijativu publike. Da li ste očekivali takav publicitet?

Goran: Film je buknuo više nego što je bilo ko od nas mogao da očekuje. Ja sam u celu priču ušao jer sam znao da će ta poetika komedije doći do šire publike, ali smo se na kraju ipak iznenadili popularnošću koju je film izazvao, iako je bilo za očekivati da će jedna stonerska komedija u kombinaciji sa Prtijem, koji ipak imaju veliku bazu fanova, dopreti do nekog većeg broja ljudi.

Kako misliš da publika kojoj je Pritijev stil stran reaguje na film?

Goran: Nekome ko gleda film poput Života po Moskriju po prvi put, biće to slično iskustvo kao i kad bi prvi put čuo pesmo od Prti Bee Gee-a. Ili ćeš potpuno odlepiti na taj sumanuti pogled na svet, ili će ti se gaditi.